ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРВ
је само на површину, док су се дјелотворне показивале локалне
установе израсле из потреба привредног и друштвеног живота.
У вријеме првога цара слабости нове власти нису се у знатнијојмјери показивале. Она је свим снагама стремила даљим освајањимапа се задовољавала малим. Све се чинило у реду кад је било војних одреда и прихода којима се могло финансирати даље ратовање.Послије Душанове смрти положај се нагло измијенио ислабост система владања убрзо је избила на видјело. Душановнасљедник је могао ићи очевим стопама једино под условом дапосједује ауторитет какав је имао његов отац и да рођаке и нам- јеснике држи у пуној послушности. Душановом сину Урошу,међутим, не само да је ускраћивана оданост коју су велможе пока-зивале његовом оцу, коме су дуговале своју славу и богатство,већ му је од првог тренутка оспорено право напријесто. Душановполубрат Симеон (Синиша), коме је први цар дао на управу Епирпрогласио се сам за цара и није хтио да призна Уроша. Већ усљед тог првог сукоба уздрмало се из темеља читаво српско-грчко царство Душаново. Савременик ових догађаја, некадашњи Душанов савезник, а касније противник, Јован VI Кантакузинврло живо је описао ситуацију. „Око тога времена и краљ (Кан-такузин није признавао Душану царску титулу), господар српскипремину а међу Србима наста не мало комешање. Краљев братСимеон, који је владао у Акарнанији, стаде тражити властнад свим српским земљама, у мисли да су његова права пре-тежнија, и уза њ беху многи од великаша српских. Урош, пак,син краљев, диже војску да очевину од стрица брани. Мајкаму, пак, Јелена нити приста уза сина нити уз девера Симеона,него себи одвоји многе градове, окружи се доста знатном силоми поче владати сама за се, те нити на кога нападе нити кога по-магаше. Најмоћнији пак, великаши поистериваше ниже и слабије,приграбише сваки себи које су год могли околне градове, па једнипристадоше уз краља (тј. Уроша), једни пак, уз Симеона стрицаму, али не као млађи им и као господару потчињени, него као са-везници и пријатељи који потпору шаљу. Неки опет не пристадошени уз једног ни уз другог него се држаху уз онога ко је јачи, оче-кујући шта ће бити и спремни да пристану уз онога ко напослетку освоји. И на хиљаду страна растурени почеше међусобно гложење".Симеон није успио да збаци цара Уроша, изгубио је чак некесвоје области током борбе која се била одужила, али је привукаона своју страну великаше и на тај начин ослабио Душановог нас- љедника. И Урошев ујак, деспот Јован Комнин Асен, намјесник у Албанији и близак сусјед зетских области, одметнуо се од младогцара. Кантакузиново причање о Урошевој мајци Јелени (монахињиЈелисавети) потврђују савремени грчки документи: она се осамо-сталила у Серу и пуну деценију је владала градом и његовом прос-траном облашћу.
1
Нису се осамостаљивали и одметали само нај-
1
Г. Острогорски,
Серска обласш иосле Душанове смрши,
Београд 1965
3
3—6.
ЦРНА ГОРА У ДОБА ОБЛАСНИХ ГОСПОДАРА 5
крупније личности и цареви најближи рођаци, већ је стање државебило такво да се сваки намјесник учврстио у повјереној му области,извршавао у њој функције државне власти и убирао њена бо-гатства. Привредни » друштвени живот био је под непосредним утицајем тих локалних и обласних господара, а царска власт сеосјећала у мјери у којој су је ти господари примали и признавали.У Зети је један од првих господара био Жарко, коме по-ријекло и ранију каријеру не познајемо. Успомена на њега са-чувана је захваљујући незадовољству Дубровчана, које је озлиједиосвојим поступцима на тргу Светога Срђа. Властелин Жарко јеодузео дубровачким трговцима неку робу па су се они потужшшкод цара Уроша крајем 1356. године. Урош им је почетком сље- деће године одговорио обећавајући слободан и безбједан радтрговаца и накнаду штете коју би претрпјели у његовој држави.Урош се ограђивао од Жарковог поступања и савјетовао је Ду-бровчанима да пошаљу „добре људе" који ће пред њим оптужити Жарка, па ће га цар предати и натјерати да плати „самоседмо"(седмоструко), како је прописивао Законик цара Душана. У истовријеме цар Урош је обавјештавао да је послао свога властеличићаВукшу на трг Светог Срђа да чува трговце од „сваке забаве и од Жарка". Урош је очигледно сматрао да још увијек има велику власт и покушавао је да постављањем свога чиновника неутралишесамовољу феудалца. Није познато како се цио спор завршио,али се чини да је Жарко попустио. Он је, наиме, оштетио и једногвенецијанског трговца у Светом Срђу, а јуна 1357. примљен је замлетачког грађанина. Венецијанци, свакако, не би примили „Жарка,барона рашког краља, који господари у крајевима Зете, Бојанеи тамошњег Приморја" да он није претходно накнадио штету и средио своје односе са трговцима.Из начина како су Млечани титулисали Жарка могло би сезакључити да је господарио готово читавом Зетом, али то нијебио случај. „Тргови зетски" и град Улцињ били су у власти царицеЈелене. Извјесну контролу је успијевао да оствари и цар Урош,као што видимо из слања властелина Вукше. Уосталом Урош јеи сам још долазио у Зету и боравио у њој. У љето 1358. морао је да одбије напад свога стрица Синише, који је покушао да освојиСкадар. У сваком случају Жаркове територије нису још увијек биле континуиране и јасно омеђене, слободне од сваког утицајацентралне власти, какве су биле феудалне области послије не-колико година.Убрзо су на нестабилне прилике у српском царству почели да дјелују и међународни догађаји. Када је угарски краљ Лудовик I успјешно завршио рат са Венецијом, присиливши је миромУ Задру 1358. да се повуче са читаве јадранске обале од Кварнера Др Драча, добио је слободне руке за активнију политику премамзбији, са којом је много година био у непријатељству током Душановог живота. Још за вријеме док је водио преговоре о миру с Венецијом, Лудовик је тражио двије галије с којима би пошао
RetroSearch is an open source project built by @garambo | Open a GitHub Issue
Search and Browse the WWW like it's 1997 | Search results from DuckDuckGo
HTML:
3.2
| Encoding:
UTF-8
| Version:
0.7.4